Na nekih 32 stepena Celzijusa, Maraton klub 1893 strike team u sastavu, po godištima, Slave, Meda, Mare i Arsa via Novi Sad, sa samo jednim ciljem zacrtanim učestvovati na prvom NS noćnom maratonu, u ogranizaciji naših drugara iz ARK Fruška Gora. Imali smo i podcilj, ako je ikako moguće završiti trku i to pitanje kao da je ostalo otvoreno do poslednjeg koraka. Već na prakingu smo dodali ono 1893 ekipi iz Delte i oformili trkačkog voltrona pod nazivom Delta 1893.
Organizacija nije imala propusta il bar ne nekog većeg i celim ovim poduhvatom organizatori su pokazali pravu odanost ovoj našoj disciplini. Vreme nam nije išlo na ruku, ali i pored te činjenice startovao je zavidan broj učesnika od preko 200 trkača iz zemlje i regiona !
Moj lični doživljaj trke je bio mučan, jer mi prethodni mesec sa celih 15 treninga nije bio dovoljan ili dovoljno plodonosan, te sam posle 7-8km već počeo da rašivam svoje konce i konopce a apsolutni kolaps sam doživeo posle 13km kad sam razvezao sve šavove koji su me držali na okupu. Mada je sve to, ma kako teško bilo, imalo baš kontra efekat od tog negativnog i završena trka je doživljena kao potpuni uspeh, nešto od čega sam se odvikao u poslednje vreme.
Ciklična staza se još jednom pokazala kao potpuni hit, jer pored bodrenja žute braće bilo je još oko bezbroj dragih lica koja su ohrabrivala uzvicima, osmehom i ponekim h8om. Poput pitanja ‘Arso, jel ovo zadnji krug na 6. kilometru’ ili podrške navijača ‘Ajde, ajde, još malo samo’- po završetku 3. kilometra. Svi mi koji smo se nadali, da ne kažem isčekivali, ovom događaju poslednjih meseci nismo ostali razočarani, dobar provod je bio zagarantovan pa i da je sve bilo duplo lošije nego što je bilo.
Zasigurno kada malo pročešljamo youtube naćićemo neki video klip piromasnkih Medinih pikanterija za koje ni ova trka nije bila uskraćena,pre i posle, a možda i za vreme-al taj deo mi je promakao, ako neko ima tačnu informaciju i dva svedoka…
Na cilju smo se okupljali uz sendviče i pivo, osmehe i grčeve, rastezanja i grljenja. Čekali da pristignu oni posle nas,i zavideli onima koji su pristigli pre nas i već stigli da se ubace u suvu odeću, prokletnici.
Postignuta vremena žutih baraba:
Nemanja Graonja 1:35:11 (21)
Arsenije Lazić 1:44:56 (40)
Marko Joksimović 1:48:03 (47)
Goran Medojević 2:06:53 (100)
Slavko Šećerov 2:21:19 (111)
Tu su bili i naši prijatelji iz Delte, a oni su ostvarili sljedeće rezultate:
Adem Selmani 1:31:31 (14)
Marija Bogdanovska 1:49:00 (51)
Naunčevski Kire 1:54:11 (68)
Imali smo i dva takmičara na stazi dugoj 42,195 km:
Krivošeev Boris 4:03:23 (23)
Jovica Tajfun Stojanovski 4:25:45 (29)
ostala vremena i plasmane za maraton i polumaraton može se naći na SAJTU organizatora, kao i ostale preglede, utiske, slike i svašta još pride kao i na sajtu trcanje.rs.
Bogovi dobrog provoda su nas i te večeri pogledali pa se zabava nije završila samo na trci već smo nakon trkačkog druženja partijanje nastavili na tuborg bini koja je bila udaljena svega 400m od starta trke i koja je masovno privlačila mlade ljude Novog Sada i okoline. Dobri vajbovi i bitovi su leteli sa stejdža kako su se DJ-evi smenjivali i mi smo menjali stare za nove limenke,slučajna gurkanja za osmehe i polu-puna pakovanja maramica za žvake.
Izmorene, blatnjave,štrokave sretne i zadovoljne Beograd nas je video oko 6 sati izjutra, kad nas je dobri stari Marko razvozao po željenim destinacijama,svakome poželeo laku noć i na kraju sam odjahao kolima u svoju daleku preriju.
p.s.
Slike sa trke pogledajte u našoj foto galeriji. Deo fotografija ustupili su nam prijatelji iz ARK Fruška gora, na čemu im iskreno hvala.
Svega ima u Somboru gradu. U to se, u subotu uverila žuta ekspedicija, koja je pošla da ravničari po Bačkoj. Umesto da se traži najviši vrh, tražen je 21,097. metar, takozvana tačka sreće svakog polumaratonca. Do nje se moralo stići nogama, samotrčeći unapred bez boca za kiseonik.
Obični građanin koji je pošao da pročita novine u kakvom parku ili za vikend do svojih bližnjih u neko selo kraj Pančeva verovatno bi odustao posle par kilometara tog jutra, zbog kiše i novembarske jutarnje tmine. Ali 4 neobična građanina, Arsa, Dado, Slave i Mare, znajući da je maj su se zaputili kolima još od 7 sati izjutra, preko Srema ka severu Bačke. Zvanično španovanje, lovačke priče četiri mlađana lovca uz izjedanje taličnih sendviča i sličnoga izvedeno je profesionalno, tokom puta. Verujemo da smo možda mirnim meštanima Rumenke, Silbaša ili kakvog Doroslova zbog pesme i galame baš zasmetali na putu, no, MORALO SE…
Takmaci pred start
Dođosmo u Sombor, pozdravismo se i izljubismo sa celom trkačkom zajednicom, sve poznatim lovcima, čikama i čičicama što ih srećemo na svakoj stazi. Zbog silne kiše, organizator je možda i izostavio neke detalje, no glavna trka startovala je na vreme. Na radost sviju, a nesreću policije i dežurnih službi, po 31. put u maniru gradske ali i građanske sveopšte drumske trke, održan je Somborski polumaraton. Učestvovavao je 131 takmičar od kojih je njih 117 uspelo da završi trku. Dodeljivane su majice, medalje, a bogami smo se pograbali i za neke fine lizalice.
Lirski
Blaga kišica, koja sve kao da neće, pratila nas je sve vreme na ravnoj stazi, što je u kombinaciji sa 15C stepeni bilo idealno za jurnjavu za ličnim rekordima. I šta se desilo,…raspoloženi Dado probija zvučni zid, uz novi lični 1:26:01, Mare za njim ipak više turistički istrčava nego takmičarski sa 1:40:47, Arsa lomi svoji lični za epskih 4minuta – 1:41:10 i Slave iskusni lovac na jelene 1:51:47. Pobeda svih nas koji smo trčali, uz dva lična rekorda i dva potencijalno lična rekorda. Svi smo se složili da nam je ovo bio jedan od najlakših polumaratona do sad bez obzira na konačna ostvarenja. I još jedno se javilo pitanje i žal: zašto nas nije bilo još više ?
Epski
U maniru, dobrih domaćina, Somborci su nas i ostale takmičare ugostili na ručku u Domu učenika srednjih škola. Hvala časti ovim putem! Moramo primetiti da od Somoboraca i Apatinaca i nema boljih domaćina maratonskih trka u našoj zemlji. Usledila je razmena iskustava i ONE priče, šta je, kako i koliko ko mogao. Tom prilikom pozdravljeni smo od strane Arpada Šarkezija, iz organizacije SOMARATON-a a dobili smo i video snimak sa prošlogodišnje trke. Zdravko Mišović iz Maraton Tima Kula, uputio je žutima zvanični poziv na učešće na 2. Trci Prijateljstva u Kuli 19.6.2010. na 6km.
No to nije kraj. Ne bi pustili tek tako da se završi utisak od 21tonu. Možda smo mogli i kraće do Beograda, možda smo mogli i brže, možda je i vreme bilo užasno ali sve ono što ne gledamo svakog dana, navodilo nas je da krenemo nekim drugim pravcem od Sombora nazad. NEŠTO POČINJE KAD PROMENIŠ MESTO. Preko žitnih polja, kroz ušorena bačka sela i rosne pašnjake kraj Tise, uputismo se u Zrenjanin. U totalnoj disharmoniji sa muzikom koja je išla u kolima odzvanjali smo na momente: AJMO SVI, AJMO SVI, 1 8 9 3 !!!! Srem, Banat i Bačka a četiri srca junačka. Na Slavetov predlog, svratismo da posetimo njegovu babu, uz nešto darova i ukazano poštovanje jer nas je velikodušno dočekala.
Zrenjanin - gladni, srećni i dugovečni
Zrenjanin, inače veći od Pančeva i Sombora, jer Slave zna zašto, beše pomalo praznjikav i tih pred subotnju groznicu a mi smo se dali u potragu za nekom hranom. Posle 2ipo sata lutanja po centru, 4 gladna slepa miša ne nađoše ni jedan restoran, konobu ili za shodno da sednu i boemski se nazderu. Svakome po jedna pljeskavica je trajala taman oko 5minuta, dokle smo dosli do kola. Tamo je cekao jedan mučeni sendvič, koji je na ničije zaprepašćenje bio odmah rastrgnut. Pospani i srećni, preko Borče, vratismo se u prestonicu. Ah JEL TO SVE ZA NAS
Da, da, sve za DANAS!
Slike sa ovoga putešestvija pogledajte u žutoj galeriji.
U subotu, 15. maja 2010. godine u Somboru će se po 31. put održati polumaraton. Start polumaratona je u centru grada ispred kuće Laze Kostića , u 10 sati. Staza je na asfaltnom putu i povratna. Start i cilj su na istom mestu. Okupljanje, prijava i garderoba su u prostorijama Sokolskog doma (Venac Petra Bojovića br. 11) od 8 sati do 9.30. Nakon tog vremena prijava je moguća kod mesta START. Staza je na svakih 5 kilometara obeležena. Trčaće se na stazi: Sombor – Strilić – Vamošer – Plazović – (okretna stanica) – Sombor. Na 6, 10, 14. i 18 km su okrepne stanice. Organizator polumaratona je ARK Somaraton, uz pomoć Sportskog saveza opštine Sombor i Sportskog centra Soko.
Pobednici u sveukupnom plasmanu, u ženskoj konkurenciji dobijaju pehare, kao i pobednik u kategoriji vojska i policija. Svi učesnici dobijaju majicu, medalju i diplomu. U 13 sati je zajednički ručak u sali Sportskog centra „Soko“. Voditelj prati trkače do cilja. Elektronsku obradu rezultata obezbeđuje na licu mesta Radio Klub „Nikola Tesla“.
Prijave za trku primaju se do 9.30 sati na dan takmičenja, kada se dele i brojevi. Troškove dolaska i odlaska snose sami trkači. STARTNINA JE 200 DINARA. Na stazi su obezbeđena policijska dežurstva. Trku prate medicinska kola Hitne pomoći.
Maraton klub 1893 organizuje prevoz iz Beograda na Somborski polumaraton, u subotu 15.5.2010. Polazak je u 6 sati i 30 minuta ujutro ispred Geografskog fakulteta – Studentski trg (moramo ranije krenuti da bismo stigli da se na vrijeme prijavimo za trku). Putuje se preko Novog Sada, Bačkog Petrovca i Odžaka. Posle trke ostajemo u Somboru do kasnog popodneva, jer nam je organizator najavio zanimljiv kulturno-umjetnički program i brojna iznenađenja. Krenućemo nazad po dogovoru, otprilike oko 16h-17h. Cijena puta iznosi 600 dinara. Dobrodošli su svi zainteresovani trkači ali i oni koji neće da trče, nego samo da navijaju! Poželjno je da se što prije prijavite, jer očekujemo kao i prilikom puta na Novosadski polumaraton – pun autobus, tako da na žalost nisu svi zainteresovani mogli da putuju sa nama.
Informacije i prijavljivanje: 064/9932632, rajkogolic@gmail.com (Rajko), 060/5500522, 062/220602 (Slavko)
Danas je veliki dan za žuti maraton klub. Jer danas nezvanični predsjednik Maraton kluba 1893, naš Dalibor Dado Lončar (portugalski: Dado da Silva Gago) slavi rođendan! Od njega je sve počelo, od njega je sve krenulo, bez njega ne bi vjerovatno bilo ni naše lude žute družine… Došao je tiho i nenametljivo na Geografski fakultet, i malo po malo sve nas zarazio divnim virusom trčanja, na čemu ćemo mu vječno biti zahvalni. Sve ostalo je već istorija…
Dado je naš duhovni vođa, naš trkački guru, naš učitelj i naša podrška da istrajemo kada nam se staza učini previše duga, glava umorna i noge teške. On je uvijek tu za svoje žute drugare, uvijek vedar, nasmijan i pun pozitivne energije. Danas na ovaj veliki dan, tvoji žuti drugari ti iz sveg srca čestitaju rođendan, uz želju da nas i dalje vodiš i bodriš u našoj beskonačnoj trci sa kilometrima, u sjenci naše žute zastave! Ostani vedar, veseo i pozitivan kao i do sada, jer je život mnogo ljepši sa tobom kao prijateljem!
U nedelju sam istrčala svoj prvi maraton, gotovo ukorak sa Slavetom, mojim učiteljem, idolom i guruom. Dok sedim za kompom i vidam rane junačke, svodim utiske sa najduže trke u mojoj kraćušnoj trkačkoj karijeri.
Zagrevanje
'Ajmo svi, 'ajmo svi, jedan osam devet tri!!!
Bilo je predivno! Kako smo startovali kao jedan, kako smo, zahvaljujući Koučevom enerdži gelu (trejdmarkovan kao „majonez“, ma sjajna stvar!) prevalili prve kilometre, kako smo se razdvojili da bih ja mogla neometano da bauljam četiri i kusur sata, kako smo dočekani kao heroji na cilju, kako smo se sitno našikali u kafani, ma sve, od prve do poslednje sličice je bilo idealno!
Žuti heroji: Slave i Ksenija
Moj prvi maraton nije bio uzbudljivo epsko-lirski kao Slavetov, bila je to jedna duga i bezbrižna trka. Istina, startovala sam sa bolovima u mišićima, koji me inače prate već nedeljama, ali je sve uminulo posle Brankovog mosta i u zdravlju i veselju sam dočekala one „maratonske“ bolove na 35. kilometru. U Zemunu sam prestizala sve babe sa cegerima i dede sa štakama na koje sam naišla! Na Novom Beogradu bila sam brža od tramvaja, bar dok su izlazili iz stanice. Uz Kneza Miloša sam se pela kao uz Kilimandžaro. Projurila sam kroz ciljnu ravninu zahvaljujući našim sumanutim obožavanim žutim navijačima sa tribina. Nisam izneverila ni u Parku, kada sam pošteno zašila dva jelena, da vratim izgubljene elektrolite.
Gotovo je!
Jeste, prava je!
I, kad razmislim o svemu, jasno je – jedan je jedan osam devet tri! Zbog žutih klovnova sam prošle godine (BG polu 2009.) želela da budem deo te fenomenalne gomile. Pošto već izvesno vreme jesam, sada sa ponosom mogu da kažem i da sam žuta maratonka. I biću još duuuugo!!!
Napred 1893!
!
Zasigurno kada malo pročešljamo youtube naćićemo neki video klip piromasnkih Medinih pikanterija za koje ni ova trka nije bila uskraćena,pre i posle, a možda i za vreme-al taj deo mi je promakao, ako neko ima tačnu informaciju i dva svedoka…
